О књизи: 2007. / Када су се појавили, био сам само седам година. За њих сам сазнао много касније. Другови из разреда су једни другима копирали траке "Камен на глави". Одлучио сам да не заостајем. Укључио га. Слушао сам „Баштара“ и помислио: „Ох, ужас!“ "Ох, ужас" - не зато што ми се није допало или је било лоше. Сад схватам – само сам се уплашио те агресије и снаге звука. Гурнула је касету на даљу полицу. Али увек је знала где је. Понекад сам га чак и добио. Гледао сам то. И вратила га је на место На рок фестивалима, где сам често посећивао, увек су свирали. И наравно - његов главни хит у то време, „Мушкарци су јели месо“. Саме ноге су ме изнеле из ходника, чим је Лонац почео да бас крезубим гласом: „Мушкарци су седели за столом и јели“... Дрхтећи сам чекао њихов оброк, у пуном поверењу да ће на са друге стране врата било је чврсто сирово месо. Ко зна, можда је моје интересовање за „Јестерс” био подстакнут тим страхом, можда је то била крајња радозналост „добре” девојке за непознати, агресивно прљави свет, или је то била обична ритмичка коинциденција младости са гаражном музиком. Када сам упознао групу, заљубио сам се у њихов налет. А онда, на првом великом солистичком концерту групе у Јубилејном, заљубио сам се у њихову музику. Међутим, то се догодило када је група, према многима, почела да се појављује..